Nakon zemljotresa 25. aprila u Nepalu, Kina je poslala veliki broj ljudi da spašavaju žrtve. Ali namera je bila spasiti i sopstvene ljude.
Pristupili su delikatnoj operaciji da dođu do 280 kineskih građevinskih radnika zarobljenih na gradilištu brane, oko 40 milja od epicentra zemljotresa.
Dva radnika su poginula u zemljotresu a mnogo drugih je ranjeno. Brana Rasuvagadi (Rasuwagadhi) od 110 MW građena je na gornjem toku reke Trišuli u veoma udaljenom delu Nepala blizu tibetanske granice.
Kina dovodi sopstvene građevinske radnike za izgradnju ovih mega-brana, a koriste lokalnu radnu snagu za fizičke poslove. Ovo je jedna od tri mega-brane koje kineska državna korporacija Tri klisure (Three Gorges Corporation) trenutno gradi u Nepalu, sa još desetak u planu za niz brana na reci Trišuli.
Korporacija Tri klisure specijalizovala se za izgradnju gigantskih brana, a projekti u Nepalu sve više rastu: najavljeno je da će brana West Seti generisati 750 MW snage.
I pored rizika koji će nastati, rezervoar brane će se protezati na 16 milja (25 km), zadržavaće 1,2 miliona kubnih stopa (1,5 kubnih kilometara) vode. Zamislite razaranje koji bi izazvao zemljotres kada bi se sve to ispustilo odjednom!
Korporacija Tri klisure ima projekte širom sveta, posebno u zemljama Trećeg sveta - mnogi od njih su veoma kontroverzni zbog ekoloških probMoć, pohlepa i korupcija u Nepalu važniji su od potrebe da se očuva životna sredinalema. Sama kompanija je umešana u skandale u Kini koji uključuju korupciju i mutne radnje.
Na samoj brani Rasuvagadi, veliki odroni i krš ometaju spasilačke pokušaje: kineski inženjeri i gradjevinski radnici na kraju su helikopterima izvučeni preko granice do Tibeta, uz pomoć Narodne oslobodilačke vojske. Nekoliko kineskih inženjera ostalo da nadgleda oštećeno gradilište.
Nepalski radnici su prepušteni sami sebi, da otpešače napolje.
Evo statistike: gigantska brana Tri Klisure u Kini napravljena je da izdrži zemljotres snage 7 stepeni, i sposobna je da izdrži zemljotres magnitude 8 stepeni kratko vreme, kako kažu iz kompanije. Tu leži inžinjerski problem: zemljotres u Nepalu bio je magnitude 7,9.
Brana Rasuvagadhi je opisana kao teško oštećena zemljotresom. I to nas dovodi do scenarija iz noćne more. Šta bi bilo da je brana bila zaOsnovni razlog zbog kojeg megabrane ne bi trebalo da budu izgrađene u Nepalu taj što one uništavaju ekosistemevršena, i da je bila u pogonu, sa ogromnim rezervoarom iza sebe?
Ako zemljotres obori takvu branu, koja bi oslobodila ogromnu bujicu vode i krša, izbrisala bi veliki broj sela nizvodno. To bi bio Fukušima momenat - zemljotres praćen cunamijem.
Samo u tom slučaju, kopneni cunami bi se oslobodio na reci. Mega-brana postaje smrtonosna hidro-bomba, nižući horor za hororom.
Sa povećanjem broja brana koje se grade na himalajskim rekama, ovaj scenario iz noćne more postaje sve izvesniji. Sa najvišim planinama na svetu na svojoj severnoj granici, Nepal je posebno bogat hidropotencijalom.
Malo reka u Nepalu je prvobitno odabrano za gradnju velikih brana. Ali to se sada menja, i na desetine brana je trenutno u izgradnji, a grade ih Izgradnja brana povezana je sa izazivanjem zemljotresa, u fenomenu poznatom kao "seizmičnost izazvana rezervoarom"Kina i Indija.
Širom Himalaja, na Tibetu, u Pakistanu, Indiji, Nepalu i Butanu, stotine velikih brana su u planu, na ogromnom talasu izgradnje brana.
Procene uticaja ovih brana vrše se jako retko. Postoji veliki rizik da će se nalaziti u seizmičkoj zoni. U 2012. godini, istraživači kanadske nevladine organizacije Probe International ispitali su lokacije brana na brojnim himalajskim rekama uključujući Yarlung Tsangpo, Salween, Mekong i Yangtse.
Njihov izveštaj, "opasnost od zemljotresa i velike brane u zapadnoj Kini", utvrdio je da bi 48,2 posto njih bile u zonama visoke seizmičke aktivnosti, dok bi 50,4 posto bilo u zonama umerene seizmičke aktivnosti. To ostavlja samo 1,4 posto u zoni niske seizmičke aktivnosti.
U izveštaju je zaključeno da se Kina upušta u veliki eksperiment sa potencijalno katastrofalnim posledicama izgradnjom preko 100 mega-brana u regionima visoke seizmičnosti.
To je jedan dobar razlog zašto mega-brane ne bi trebalo da budu izgrađene na himalajskim rekama. Drugi razlog je taj da je izgradnja brana zaKina se upušta u veliki eksperiment sa potencijalno katastrofalnim posledicama izgradnjom preko 100 mega-brana u regionima visoke seizmičnosti pravo povezana sa izazivanjem zemljotresa, u fenomenu poznatom kao "seizmičnost izazvana rezervoarom".
Na primer, zgrada Zipingpu brane u provinciji Sečuan u Kini je bila oštećena u katastrofalnom zemljotresu 2008. godine u kojem je poginulo više od 85 000 ljudi i koji je ostavio milione bez doma: brana je bila na samo 4 milje od epicentra zemljotresa magnitude 7,9.
Zbog zemljotresa je ispucao zid na brani u Zipingpu, a oštećeno je i 60 drugih, manjih brana u regionu. Zaposleni na branama i vojska požurili su da isprazne vodu iz njihovih rezervoara, izazivajući značajne poplave nizvodno.
Ali osnovni razlog zbog kojeg megabrane ne bi trebalo da budu izgrađene u Nepalu taj što one uništavaju ekosisteme. Reke su izvor života za zajednice duž svojih obala, snabdevaju ih vodom za navodnjavanje: megabrane će uticati na čitave ekosisteme blokiranjem hranljivih materija bogatog mulja od suštinskog značaja za poljoprivredu, i blokiranjem migracije riba.
Jasno je da vlada u Nepalu ima žalosno malo raspoređenih sredstava za vanredne situacije poput nedavnog zemljotresa, a kamoli za katastrofu koja bi se mogla desiti na mega-brani. Ipak, kada je u pitanju potpisivanje unosnih ugovora za mega-brane sa zemljama poput Kine i Indije, Nepalske vlada je brza u svom delovanju.
Pre dva meseca, bio sam na raftingu na gornjem toku reke Bote Kosi, severno od Katmandua. Veslajući niz reku prošli smo malu grupu zgrada sa natpisima na kineskom. To je bio deo kineske operacije za izgradnju brane od 100MW na uzvodnom toku reke, u blizini tibetanske granice.
Kineski radnici su izašli da nam mašu dok smo se udaljavali. Naš kapetan nije odmahnuo nazad: rekao je da oni mašu reci zbogom.
Vlasnik firme za rafting mi je rekao da kada se brana pusti u pogon, to će biti kraj raftinga na gornjem toku reke, a seljani duž njenog toka će trpeti strašne posledice.
Svi njegovi napori su propali, dok se sama priroda nije umešala.
Pokušao je sve da zaustavi izgradnju brane – tužio je graditelje sudu, uključio nepalske poznate ličnosti u kampanju, pisao peticije nepalskim lidŠta bi bilo da je brana Rasuvagadi bila završena i da je bila u pogonu, sa ogromnim rezervoarom iza sebe?erima i političarima, i pokušao da osvoji podršku zajednice da pokuša da blokira izgradnju brane i sačuva ekosistem od kog nihovi životi zavise zbog gajenje useva.
Ništa nije pomoglo. Gradnja brane i dalje napreduje.
Kada brana bude završena, meštani će verovatno morati da se odsele. To je tužan, ali poznati refren: moć, pohlepa i korupcija u Nepalu bitniji su od potrebe da se očuva životna sredina. U Nepalu, troškovi širenja izgradnje megabrana mogu biti katastrofalni.
U ovom slučaju, Majka Priroda se izgleda umešala: brana na gornjem toku Bote Kosi leži u području koje je devastirano u nedavnom zemljotresu, najverovatnije unazadivši trud graditelja brane za nekoliko godina.
Članak je originalno objavljen na portalu The Ecologist.
