Prva istraga Evropskog parlamenta o otkrićima programa za masovni nadzor, u "najstrožem mogućem smislu" osuđuje američko i britansko špijuniranje ljudi po Evropi i zahteva da obaveštajne agencije prekinu obimno, sistematsko i neosnovano sakupljanje privatnih podataka.
U istrazi komiteta Evropskog parlamenta za građanske slobode navodi se da se aktivnosti američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) i njenog britanskog pandana GCQH, čine nezakonitim kao i da su njihove operacije "duboko uzdrmale" poverenje između zemalja koje su se smatrale saveznicama.
Nacrt izveštaja na pedesetak stranica, u koji je Gardijan imao uvid, predstavljen je komitetu u četvrtak. Izvestilac Klod Morajs od kojeg je traženo da proceni uticaj otkrića uzbunjivača Edvarda Snoudena, takođe je osudio zastrašivanje novinara koji istražuju ova saznanja.
Iako je Snouden još uvek u Rusiji, evropski poslanici očekuju da ga saslušaju putem video linka tokom narednih nedelja, dok Evropski parlament nastavlja da procenjuje štetu na koju su njegova otkrića ukazala.
Iako je Snouden još uvek u Rusiji, evropski poslanici očekuju da ga saslušaju putem video linka tokom narednih nedelja, dok Evropski parlament nastavlja da procenjuje štetu na koju su njegova otkrića ukazala. Članovi komiteta u četvrtak su se većinom izjasnili za poziv Snoudenu da svedoči, uprkos upozorenjima vodećih američkih kongresmena da će ustupanje javne platforme "prestupniku" upropastiti reputaciju Evropskog parlamenta i opteretiti odnose sa Vašingtonom.
I dok je 36 članova komiteta glasalo za Snoudenovo svedočenje, protiv je glasalo dvoje, oboje iz britanske konzervativne stranke. "Snouden je ugrozio živote. Sam poziv predstavlja vrlo neodgovoran čin ove istrage koja je pokazala malo interesa za utvrđivanje činjenica i očuvanje uravnoteženog pristupa delikatnom pitanju", rekao je Timoti Kirkhop, evropski poslanik iz redova torijevaca. "Ali ako Snouden želi da pruži dokaze, moraće da izađe iz senke i da rizikuje otkrivanje njegove lokacije."
Evropska poslanica iz redova britanskih Liberalnih demokrata Sara Ludford osudila je stav konzervativaca: "Ignorisati Snoudena je apsurdno. Pitanje da li su se obaveštajne službe otrgle kontroli zaslužuje ozbiljnu istragu i u Evropi i u Sjedinjenim Državama. Nojevsko poricanje torijevaca u potpunom je raskoraku sa preovlađujućim mišljenjem na oba kontinenta, koje zastupaju i republikanci u Americi i Merkelina partija desnog centra u Nemačkoj. Stav torijevaca u Evropskom parlamentu konzistentan je sa njihovim tvrdoglavim odbijanjem u domaćem parlamentu da se preciziraju i ojačaju zaštitine mere protiv špijuniranja koje sprovodi GCHQ."
Nacrt izveštaja koji je sačinio Morajs, evropski poslanik laburista, opisuje detalje nekih od programa koje je otkrio Snouden tokom prethodnih sedam meseci - uključujući "Prism" koji vodi NSA i "Tempora" britanskog GCHQ. Prvi omogućava NSA da sprovodi masovni nadzor nad građanima Evropske unije preko servera američkih internet kompanija. Drugi preuzima ogromne količine informacija sa kablova preko kojih se odvija internet saobraćaj unutar i izvan Britanije.
U izveštaju se navodi da su zapadne obaveštajne agencije upletene u špijuniranje "dosad neviđenih razmera, bez razlike i bez ikakvih osnova".
U izveštaju se navodi da su zapadne obaveštajne agencije upletene u špijuniranje "dosad neviđenih razmera, bez razlike i bez ikakvih osnova". "Vrlo je neizvesno" da li se prikupljanje tolike količine podataka sprovodi samo zbog borbe protiv terorizma navodi se u izveštaju u kojem se u sumnju dovode "legalnost, nužnost i razmere ovih programa".
U izveštaju se takođe:
* Pozivaju američke i vlasti evropskih zemalja da zabrane aktivnosti masovnog nadzora i obrade privatnih podataka.
* Osuđuje način na koji su obaveštajne agencije "odbile da sarađuju sa istragom koju je Evropski parlament pokrenuo u ime građana".
* Ukazuje da masovni nadzor može imati teške posledice po slobodu medija, kao i na značajan potencijal zloupotrebe prikupljenih informacija o političkim protivnicima.
* Zahteva da Britanija, Nemačka, Francuska, Švedska i Holandija izmene zakone kojim se uređuju aktivnosti obaveštajnih službi kako bi se uskladili sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
E. Snowden, Foto: China Daily
snowden_cihna_daily.jpg
* Pozivaju Sjedinjene Države da izmene sopstvene zakone i usklade ih sa međunarodnim pravom kako bi "potvrdili privatnost i druga prava građana Evropske unije".
Nacrt izveštaja o kojem komitet tek treba da glasa, nema pravnu snagu niti uslovljava dalje postupanje, ali doprinosi rastućoj kritici i revoltu zbog navodnih obaveštajnih zloupotreba.
Evropski parlament takođe priprema nove propise kojim bi se ograničio transfer privatnih podataka trećim zemljama izvan Evropske unije i postavili strogi uslovi za transfere informacija.
Međutim, slabe su nade da će nova pravila stupiti na snagu pre majskih izbora za evropski parlament, zbog otpora britanske i drugih vlada Evropske unije. "Ovo je teško pitanje, čak bolno", kaže za Gardijan grčki ministar pravde Haralampos Atanasiu. Grčka je ove nedelje preuzela predsedavanje Evropskom unijom. "Zemlje članice imaju različita mišljenja. Nisam uveren u uspeh."
U Morajsovom izveštaju takođe se oštro osuđuje program za razmenu podataka "Sigurna luka" koji omogućava razmenu komercijalnih podataka između američkih i evropskih kompanija.
Izvestilac Morajs je osudio prisiljavanje Gardijana da uništi Snoudenova dosijea u Londonu, i ocenio da je zadržavanje Davida Mirande, partnera nekadašnjeg Gardijanovog novinara Glena Grinvalda, na aerodromu Hitrou, ometanje prava na slobodu govora prema članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. U Morajsovom izveštaju takođe se oštro osuđuje program za razmenu podataka "Sigurna luka" koji omogućava razmenu komercijalnih podataka između američkih i evropskih kompanija. Nacrt izveštaja takođe preispituje program "Swift" kojim se informacije o evropskim finansijskim transakcijama dostavljaju Amerikancima radi blokade finansiranja terorizma, kao i dostavljanje podataka o putnicima na transatlantskim letovima.
Evropska komesarka Vivijan Reding rekla je da program "Sigurna luka" ima nedostatke i da bi mogao biti zaustavljen.
Reding nastoji da velikim američkim internet serverima i provajderima društvenih medija oteža prenos podataka iz Unije trećim zemljama. Takođe želi da ove kompanije poštuju evropske zakone umesto naloge tajnih američkih sudova.
U Morajsovom izveštaju se navodi da su web kompanije koje učestvuju u programu Sigurna luka "priznale da ne šifruju informacije i komunikaciju koja se odvija između njihovih data centara, čime se obaveštajnim službama omogućava da presreću informacije".
Morajs je pozvao na suspenziju razmene podataka sve dok kompanije ne pokažu da su preduzele sve neophodne mere za zaštitu privatnosti.
U izveštaju se Evropska komisija poziva da do sledeće godine sačini evropsku strategiju za demokratsko upravljanje internetom.
U izveštaju se Evropska komisija poziva da do sledeće godine sačini evropsku strategiju za demokratsko upravljanje internetom, i upozorava da trenutno "nema garancija, ni za javne institucije Evropske unije ni za građane, da njihova IT bezbednost ili privatnost može biti zaštićena od upada dobro opremljenih obaveštajnih službi trećih zemalja ili članica Evropske unije".
Takođe se dodaje da "nedavna otkrića uzbunjivača i novinara, zajedno sa izveštajima stručnjaka tokom ove istrage, čine uverljiv dokaz o postojanju dalekosežnih, složenih i visoko tehnološki naprednih sistema koje su dizajnirale obaveštajne službe SAD i nekih zemalja članica za prikupljanje, skladištenje i analiziranje komunikacije i metapodataka svih građana širom sveta u dosad neviđenim razmerama, bez razlike i bez ikakvih osnova".
Tekst je izvorno objavljen u The Guardianu 9. siječnja.
