Dok su čekali obalnu stražu, Carlo je migrantima dao svu hranu i piće koje je imao.
"Nisu imali ni prsluke za spašavanje ni hranu. Nestalo im je goriva i gumenjak bi za nekoliko sati potonuo. Ako odlučite preći more u tim uvjetima, onda ste spremni umrijeti. Znači da je ono što ostavljate iza sebe još gore, pravi pakao", rekao je Carlo u razgovoru za Guardian.
Njegov otac Gaspare, koji mu je pomagao s kopna i koordinirao pozive u pomoć, upitao je: "je li ikad neki od naših političara čuo očajne vapaje za pomoć na otvorenom moru usred noći? Pitam se što bi oni učinili. Niti jedno ljudsko biće - mornar ili ne - ne bi u tom trenutku okrenulo leđa".
