Narod Ukrajine našao se pred Hobsonovim izborom: ili kapitalizam KGB družine iz Rusije ili jednako korumpirane proevropske "demokrate". Većina se opredelila za ovo drugo jer će, bar zasad, to značiti da mogu da diskutuju, protestuju i vode kampanje a da ne budu kidnapovani, ubijeni ili mučeni. Ali mnogi su sasvim svesni da izbor proevropskih partija ne znači kraj ere korupcije ili zaustavljanje daljeg propadanja već ionako jadnog životnog standarda - ukrajinski BDP iznosi 175 milijardi dolara za populaciju od 45 miliona, ili oko 3,8 tisuća dolara po stanovniku. Irski BDP je isti za populaciju od 6 miliona, odnosno 28 tisuća dolara po stanovniku, što je osam puta više.
Kolaps Janukovičevog proruskog režima veliki je udarac ruskim nacionalnim interesima. Putin Ukrajinu vidi kao satelit ruskog ortačkog kapitalizma. Kako je jednom prilikom rekao tadašnjem američkom predsedniku Džordžu Bušu mlađem: Ukrajina nije čak ni država. U javnom govoru Ukrajina je za gospodina Putina samo край, teritorija. Bio je rešen da spreči Ukrajinu da padne pod uticaj evropskog kapitalizma koji predvodi Nemačka. Ali njegov čovek Janukovič nije izvršio zadatak.
Sada će se proevropski buržujski lideri u Kijevu baciti na kolena pred Evropsku uniju i Međunarodni monetarni fond kako bi dobili "pomoć". Ovi političari su podjednako u rukama ukrajinskih oligarha koliko je to bila i svrgnuta proruska vlada. Prema navodima nemačkog lista Der Spiegel, dva oligarha Ahmetov i Firtaš zajedno kontrolišu više od 90 poslanika ukrajinskog parlamenta. Ahmetov je težak 15 milijardi dolara i vodi holding kompaniju System Capital Management koja kontroliše više od 100 kompanija sa oko 300 tisuća zaposlenih. Među njima su metalurške i fabrike cevi, banke, firme za prodaju nekretnina, mobilne telefonije i jedna velika medijska kompanija. Ahmetov je pravi vladar Donbasa, oblasti na istoku Ukrajine u kojoj se nalazi teška industrija, i vlasnik je fudbalskog tima Shakhtar Donetsk.
Šta će MMF zahtevati? On želi poskupljenje cena u energetici od 40 posto i ukidanje državnih subvencija. MMF se žali da cena tih subvencija iznosi 7 posto BDP godišnje da bi Ukrajinci imali jeftin gas i grejanje tokom oštrih zima. Traži da se to obustavi
Ovi su oligarsi i pre izbijanja aktuelne krize shvatili da Janukovič neće još dugo trajati. Počeli su brižljivo da traže alternative. Ahmetov se opredelio za kontrolu glavne stranke koja je izvela buržujsku "narandžastu revoluciju" čija je čelnica uhapšena bivša premijerka, "zlatokosa" Timošenko, i sada podržava Arsenija Jatsenjuka koji je preuzeo vođstvo njenom alijansom Otadžbina i sprema se za novog premijera. Sa svoje strane, Firtaš je podržao partiju Vitalija Klička UDAR. Firtaš je u Kličkovu stranku doveo svoje ljude, kao što je bivši šef tajne policije.Oligarsi i stranke koje su podržali sada spremaju vanredni plan za Ukrajinu, sveden na prikupljanje dolara i evra iz MMF i EU u zamenu za drastične programe devaluacije, štednje i "radne reforme". Državi je hitno potrebna pozajmica od dve milijarde dolara do kraja meseca i još devet milijardi do kraja godine, samo da bi bila u stanju da otplaćuje vladine dugove. Ovaj novac je trebalo da stigne iz Rusije, kao deo obećanih 15 milijardi dolara, ali pošto ta ponuda više nije u igri, ostaje na Zapadu da spreči preteći bankrot Ukrajine. Vlada će morati da prikupi 9 milijardi dolara da pokrije rate Gazpromu i MMF-u, kao i za sopstvene prispele evro-obveznice i zajmove. Zatim, tu je i aktuelni budžetski manjak od oko 13 milijardi dolara, pa prispeli zajmovi bankarskog i nefinansijskog korporativnog sektora od oko 8 milijardi dolara. Sve u svemu, ukrajinskim finansijama u 2014. potrebno je oko 30 milijardi dolara, što je dvostruki iznos trenutnih deviznih rezervi.
Grafikon deviznih rezervi u odnosu na vanjski dug
Šta će MMF zahtevati? On želi poskupljenje cena u energetici od 40 posto i ukidanje državnih subvencija. MMF se žali da cena tih subvencija iznosi 7 posto BDP godišnje da bi Ukrajinci imali jeftin gas i grejanje tokom oštrih zima. Traži da se to obustavi. Prilikom nedavne posete Ukrajini delegacija MMF je objasnila da je "neodložno, zamašno i opšte povećanje tarifa od suštinske važnosti za smanjenje velikih kvazi-fiskalnih gubitaka, privlačenje novih investicija i unapređenje državne uprave".
Postoji alternativa Hobsonovom izboru koji kapitalizam nudi ukrajinskom narodu. Istinska narodna vlada bi preuzela vlasništvo nad profitom oligarha koji su oteli ukrajinske resurse. Preuzela bi sredstva kako bi ispunila potrebe običnih građana za grejanjem, obrazovanjem i javnim službama
MMF će želeti restruktuiranje banaka i tražiće "fiskalnu konsolidaciju" koja znači "smanjenje visokih budžetskih izdvajanja racionalizacijom javne potrošnje, zaustavljanjem rasta primanja i zapošljavanja u javnom sektoru i indeksiranjem penzija prema inflaciji". Nova vlada će pristati na sve. Zapravo, vršilac dužnosti premijera je rekao da je spreman da sprovede "samoubilačku politiku", iako će ona građanima doneti teškoće. Za ove lidere pristanak na uslove koje postavljaju MMF i EU nema alternative. Jatsenjuk se već zakleo na pridruživanje Evropskoj uniji.Ukrajini će i dalje pretiti finansijski slom i bankarski kolaps. Nova vlada će verovatno dobiti pozajmice za preživljavanje nekoliko narednih meseci, dok se ne postigne dogovor sa MMF-om. Onda za građane počinje prava nevolja. Inostrani dug Ukrajne će se udvostručiti kad uzme novi zajam od MMF-a, dok će cena postojećih dolarskih i evro dugova skočiti usled devalvacije domaće valute. Ovaj teret će nositi čitava generacija Ukrajinaca.
Sve će to možda biti suviše za proruski deo zemlje, zabrinut zbog prevrata koji su izveli proevropski političari u Kijevu a od kojih očekuju diskriminaciju. Kao što je prikazano na mapi, većina ljudi na Krimu i duž granice sa Rusijom govori ruski i podržava Janukoviča. Zapravo, Krim je bio u sastavu Rusije sve do 1954. kada ga je Hruščov predao Ukrajini. Država bi se mogla raspasti po toj liniji kad štednja i servisiranje dugova počnu zadavati prve udarce.
Postoji alternativa Hobsonovom izboru koji kapitalizam nudi ukrajinskom narodu. Istinska narodna vlada bi preuzela vlasništvo nad profitom oligarha koji su oteli ukrajinske resurse. Preuzela bi sredstva kako bi ispunila potrebe običnih građana za grejanjem, obrazovanjem i javnim službama. Poništila bi dugove ruskim i zapadnim bankama i zahtevala da MMF otpiše svoja potraživanja kako bi država mogla da se pokrene bez teškog tereta duga. Ukrajina je i dalje ključni poljoprivredni izvoznik i jeftini proizvođač čelika. Da su banke i glavni izvoznici u rukama države a ne oligarha (a uskoro i inostranih investicionih fondova), nacionalni program bi se mogao primeniti.
Naravno, to se neće desiti i niko od uticaja u zemlji ne zagovara takav pristup. Umesto toga, Ukrajina se našla pred Hobsonovim izborom.
Članak je originalno objavljen 27. veljače 2014. na blogu The Next Recession. Za H-Alter ga je prevela Milica Jovanović (op. ur.).
