Naša žudnja da trošimo svaku vrednost - da iščupamo svaki dragoceni kamen, svaku uncu metala, svaku kap nafte, svaku tunu iz okeana, svakog nosoroga iz divljine - ne poznaje granice. Živimo u svetu kojim vlada pohlepa
Pre dvadeset pet godina ljudima se još moglo i oprostiti što ne znaju ili ne rade bog zna šta povodom klimatskih promena. Danas više nema izgovora. Promene se više ne mogu odbaciti kao naučna fantastika; posledice već osećamo.
Zbog toga je, bez obzira gde živite, užasavajuće što se u SAD diskutuje da li odobriti izgradnju ogromnog naftovoda kojim bi se od Kanade do Meksičkog zaliva transportovalo 830,000 barela "najprljavije nafte na svetu". Proizvodnja i transport tih količina nafte, preko naftovoda Keystone XL, mogli bi povećati emisiju karbon-dioksida u Kanadi za više od 30 posto. Kada bi negativni uticaj ovog naftovoda pogodio samo Kanadu i SAD možda bismo i mogli ostati ravnodušni. Ali pogodiće čitav svet, naš zajednički svet, jedini svet koji imamo. Nemamo mnogo vremena.
Ove sedmice u Berlinu naučnici i državni službenici razmatrali su radikalne opcije za smanjenje emisije ugljen-dioksida iz trećeg izveštaja Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama. Suština je u tome da nam je ostalo 15 godina za neophodne mere. Problem se još nije otrgao kontroli, ali se ne sme oklevati. Ko to može sprečiti? Možemo mi, vi i ja. I ne samo da možemo, već moramo. To je odgovornost koja počinje već sa božijom zapovešću prvim stavnovnicima rajskog vrta, "da ga rade i da ga čuvaju". Da ga čuvaju; ne da ga zlostavljaju, ne da ga uništavaju.
"Uspeh" se u našem poludelom svetu meri dolarima i francima i rupijama i jenima. Naša žudnja da trošimo svaku vrednost - da iščupamo svaki dragoceni kamen, svaku uncu metala, svaku kap nafte, svaku tunu iz okeana, svakog nosoroga iz divljine - ne poznaje granice. Živimo u svetu kojim vlada pohlepa. Dozvolili smo interesima kapitala da pretegnu nad interesima ljudskih bića i naše planete.
Čitavog života verovao sam da je jedini ispravan odgovor na nepravdu ono što je Mahatma Gandi nazvao "pasivnim otporom". Tokom borbe protiv aparthejda u Južnoj Africi, uz pomoć bojkota, dezinvesticija i sankcija, i uz podršku naših prijatelja iz sveta, ne samo da smo nepravednu državu podvrgli ekonomskom, već i ozbiljnom moralnom pritisku.
Jasno je da one zemlje i kompanije koje su najviše odgovorne za emisije ugljen-dioksida i ubrzavanje klimatskih promena, neće tek tako odustati; suviše je novca u igri. Potrebno je da im pružimo mnogo više nežnog ubeđivanja. I to ne znači nužno da rasprodamo svoje automobile i pređemo na bicikle! Mnogo je načina na koje se svako od nas može boriti protiv klimatskih promena: na primer, da ne rasipamo energiju. Ali s obzirom na vreme koje nam je na raspolaganju, ove individualne mere neće biti dovoljne.
aljaska_cjevovod_foto_wikimedia_commons.jpg
Ne moramo nužno dovesti do bankrota industriju fosilnih energenata. Ali možemo preduzeti korake da smanjimo njen politički uticaj, i pozvati na odgovornost one koji gomilaju profit tako da srede nered koji su napravili
Savesni ljudi treba da raskinu svoje veze sa korporacijama koje finansiraju nepravdu klimatskih promena. Možemo, na primer, bojkotovati manifestacije, sportske klubove i medijske programe čiji su sponzori kompanije za fosilne energente. Možemo zahtevati da reklame energetskih kompanija sadrže zdravstvena upozorenja. Možemo ohrabriti što više naših univerziteta, opština i kulturnih institucija da raskinu veze sa industrijom fosilnih goriva. Možemo organizovati dane bez automobila i podsticati veću društvenu svest. Možemo tražiti od naših verskih zajednica da se oglase.
Možemo aktivno podsticati energetske kompanije da troše više svojih resursa na razvoj održivih energenata, a one kompanije koje to već čine možemo nagraditi tako što ćemo postati njihovi korisnici. Možemo izvršiti pritisak na svoje vlade da ulažu u obnovljivu energiju i prestanu da subvencionišu fosilna goriva. Gde je to moguće, možemo instalirati sopstvene solarne panele i bojlere.
Ne moramo nužno dovesti do bankrota industriju fosilnih energenata. Ali možemo preduzeti korake da smanjimo njen politički uticaj, i pozvati na odgovornost one koji gomilaju profit tako da srede nered koji su napravili. Dobra vest je da ne moramo početi od nule. Mladi ljudi širom planete već su se prihvatili posla. Kampanja za dezinvesticije fosilnog goriva najbrže je rastuća korporativna kampanja svoje vrste u istoriji.
Prošlog meseca je Opšti sinod Engleske crkve velikom većinom usvojio novu investicionu politiku prema kompanijama koje proizvode fosilne energente, a jedan od biskupa je rekao da su klimatske promene "veliki demon našeg doba". Neki koledži i penzijski fondovi već su saopštili da će ulaganja uskladiti sa svojim uverenjima. Nema smisla investirati u kompanije koje potkopavaju našu budućnost. Biti čuvar stvorenog sveta nije isprazna titula; podrazumeva da delamo, i to u skladu sa urgencijom ovih dramatičnih prilika.
