Tekst koji sledi je govor koji je 13. marta 2014. održao Gregor Gizi, istaknuti član nemačke stranke Levica (Die Linke). Kao predsednik najveće opozicione partije u Bundestagu, Gregor Gizi ima pravo prvenstva pri odgovoru Angeli Merkel. U svom obraćanju Budestagu, Gizi oštro kritikuje Nemačku i druge Zapadne zemlje, kao i Rusiju, zbog njihovog odnosa prema Ukrajini. On ukazuje na novu borbu za prevlast između Sjedinjenih Država i Rusije, kao i na kršenje međunarodnog prava svih strana. Sem toga, Gizi posebnu pažnju skreće na pozicije moći koje u novoj ukrajinskoj vlasti zauzimaju poznati fašisti. Govor je održan samo nekoliko dana pre referenduma na kojem su stanovnici Krima odlučili da se otcepe od Ukrajine; ovaj referendum Gizi smatra nelegitimnim.
Gorbačov je 1990. predložio zajednički evropski dom, raspuštanje NATO i Varšavskog pakta, i koncept "uzajamne bezbednosti" sa Rusijom. NATO je predlog odbacio
Gospodine predsedniče! Dame i gospodo! [Ruski predsednik Vladimir] Putin namerava da čitavu krizu u Ukrajini reši vojnim sredstvima. Nije razumeo da se problemi čovečanstva ne rešavaju ni vojnicima ni oružjem, naprotiv. Čak se ni problemi Rusije ne mogu tako rešiti. Putinov stav i postupci su pogrešni i mi ih snažno osuđujemo.
Njegov stav je međutim isti kao onaj koji preovladava na Zapadu u slučajevima Jugoslavije, Afganistana, Iraka i Libije. Konfrontacije između dva poretka zamenjeni su sukobima interesa između SAD i Rusije. Hladni rat je završen, ali ovakvi sukobi mogu imati slična svojstva.
SAD žele da postignu veći uticaj i odbrane postojeći - i Rusija želi da ostvari veći uticaj i zadrži postojeći. Za Rusiju su ključne reči Gruzija, Sirija, Ukrajina.
I ako osuđujemo Putinove postupke, moramo videti kako je došlo do ove eskalacije sukobljavanja. Reći ću vam jasno: sve što su NATO i EU mogli da urade pogrešno, uradili su.
Počeću sa [bivšim liderom Sovjetskog Saveza, Mihailom] Gorbačovim. On je 1990. predložio zajednički evropski dom, raspuštanje NATO i Varšavskog pakta, i koncept "uzajamne bezbednosti" sa Rusijom. NATO je predlog odbacio. Rekli su da je raspuštanje Varšavskog pakta u redu, ali NATO ostaje. I tako je od odbrambenog NATO saveza nastao savez za intervencije.
Druga greška: Tokom priprema za nemačko ujedinjenje, američki ministar inostranih poslova, naš tadašnji ministar inostranih poslova [Hans Ditrih] Genšer i drugi ministri inostranih poslova potvrdili su Gorbačovu da neće biti ekspanzije NATO ka istoku. Ovo obećanje je prekršeno. NATO se snažno širio ka Rusiji.
I ako osuđujemo Putinove postupke, moramo videti kako je došlo do ove eskalacije sukobljavanja. Reći ću vam jasno: sve što su NATO i EU mogli da urade pogrešno, uradili su
Bivši američki sekretar odbrane Robert Gejts je brzopleto usisavanje istočnoevropskih zemalja u NATO opisao kao ozbiljnu grešku, a nastojanje Zapada da privuče Ukrajinu u NATO kao ozbiljnu provokaciju. Nisam to ja rekao, već bivši sekretar odbrane Sjedinjenih Država.
I treće, to je odluka o postavljanju balističkih projektila na teritoriji Poljske i Češke. Ruske vlasti su saopštile da se to protivi njihovim bezbednosnim interesima. Ali to Zapad uopšte nije zanimalo, i uradili su šta su hteli.
Štaviše, u vezi sa ratom u Jugoslaviji, NATO je više puta ozbiljno prekršio međunarodno pravo. To sada potvrđuje ne samo tadašnji kancelar [Gerhard] Šreder. Srbija nije napala nijednu drugu zemlju, i nije postojala rezolucija Saveta bezbednosti UN. Ipak je bombardovana - uz učešće Nemačke po prvi put od 1945. Stanovnicima Kosova je omogućeno da se o secesiji od Srbije izjasne na referendumu.
U to vreme sam snažno kritikovao kršenje međunarodnog prava i rekao sam vam da sa Kosovom otvarate Pandorinu kutiju; jer ako se ovo dozvoli na Kosovu, moraćete dozvoliti i u drugim regijama. Vređali ste me. Niste me uzeli za ozbiljno, upravo zato što ste verovali da stari standardi za vas, pobednike Hladnog rata, više ne važe. Reći ću vam: Baskijci pitaju zašto im se ne dozvoljava referendum o tome da li žele da žive u Španiji ili ne. Katalonci pitaju zašto im se ne dozvoljava referendum o tome da li žele da žive u Španiji ili ne.
Prirodno, to sada pitaju i stanovnici Krima.
Kršenjem međunarodnog prava preko običajnog prava možete takođe stvoriti novo međunaronodno pravo; to znate. Međutim, ostajem pri stavu da će secesija Krima biti suprotna međunarodnom pravu, baš kao što je to bila i secesija Kosova.
Zapad veruje da može da krši međunarodno pravo jer je Hladni rat završen. Teško smo potcenili kineske i ruske interese
Znao sam da će se Putin pozvati na Kosovo, i zaista je tako i učinio. Gospođo kancelarka, vi sada kažete: Ova situacija je ipak sasvim drugačija. Možda je tako. Ali propustili ste da priznate da je kršenje međunarodnog prava - kršenje međunarodnog prava. Draga moja gospođo [potpredsednice Bundestaga, Klaudija] Rot, pitajte nekog sudiju da li krađa iz plemenitih pobuda u poređenju sa krađom iz niskih pobuda - nije krađa. Reći će vam: To je i dalje krađa. U tome je problem.
Jednom prilikom je gospodin [ministar odbrane u Šrederovoj vladi, Peter] Struk objavio: Nemačka mora da zaštiti svoju bezbednost u oblasti Hindu Kuš. Putin sada objavljuje da Rusija mora da zaštiti svoju bezbednost na Krimu. Sticajem okolnosti, Nemačka nije imala mornaricu u Hindu Kušu a bila je i prilično daleko. Pa ipak tvrdim: Obe pretpostavke su bile i jesu lažne.
Kada mnogi kršitelji međunarodnog prava optužuju kršitelja međunarodnog prava Rusiju za kršenje međunarodnog prava, to nije naročito efektivno ni uverljivo. Danas smo suočeni sa tom činjenicom.
[Američki predsednik Barak] Obama govorio je baš kao vi, gospođo kancelarko, o suverenitetu i teritorijalnom integritetu država. Oba principa su narušena u Srbiji, u Iraku i u Libiji. Zapad veruje da može da krši međunarodno pravo jer je Hladni rat završen. Teško smo potcenili kineske i ruske interese. U vreme Jeljcina, koji je često bio pijan, prestali ste da uzimate Rusiju za ozbiljno. Ali situacija se promenila. Suviše je kasno da sada prizivate principe međunarodnog prava, stvaranog tokom Hladnog rata. Snažno se zalažem da se oni ponovo primene - ali za sve! Drugačije nije moguće.
Natezanje konopca u Ukrajini
Zatim je došlo do natezanja konopca između EU i Rusije oko Ukrajine. Obe strane misle i ponašaju se slično. Šef Evropske komisije Barozo je rekao: ili carinska unija sa Rusijom ili sporazumi sa nama! Nije rekao: "I jedno i drugo", već "Ili - ili!" Putin je rekao: Ili sporazumi sa EU ili sa nama! Obojica misle i rade slično. To je bila tragična greška obe strane.
Nijedan ministar inostranih poslova EU nije pokušao ni da razgovara sa ruskim vlastima i makar obrati pažnju na legitimne bezbednosne interese Rusije.
Rusija strahuje da će posle stvaranja bliskih veza sa EU, u Ukrajinu doći NATO. Oseća se opkoljenom. Ali odigralo se samo natezanje konopca oko Ukrajine.
Nijedan ministar inostranih poslova EU nije pokušao ni da razgovara sa ruskim vlastima i makar obrati pažnju na legitimne bezbednosne interese Rusije
Ministri inostranih poslova zemalja članica EU i NATO uopšte nisu uzeli u obzir istoriju Rusije i Ukrajine. Nikada nisu razumeli značaj Krima za Rusiju.
Ukrajinsko društvo je duboko podeljeno. Čak ni to nije uzeto u obzir.
Ova podela je već bila vidljiva u Drugom svetskom ratu a vidljiva je i danas. Istočna Ukrajina je okrenuta Rusiji. Zapadna Ukrajina je okrenuta Zapadnoj Evropi. U ovom trenutku ne postoji politička ličnost u Ukrajini koja bi mogla da predstavlja oba dela društva. To je tužna istina.
Zatim tu su Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE). Teško ste ih zapostavili u poslednje vreme, gospođo kancelarko i gospodine ministre inostranih poslova. Finansiranje ovih organizacija stalno se smanjuje jer mislite da su nevažne. Ipak, to su jedine evropske organizacije čije su članice i Rusija i Ukrajina. Moramo dakle ponovo ojačati te organizacije, i finansijski, i moramo prestati da brbljamo o isključenju Rusije; to je potpuni promašaj.
Takođe smo videli oštru eskalaciju na Majdanu. Videli smo snajpere i mnogo mrtvih. Svašta se priča. U takvoj situaciji sve vrvi od laži. Zbog toga predlažemo uspostavljanje međunarodne istražne komisije. I mi, ali pre svega Ukrajinci, imamo pravo da saznamo šta se desilo tamo i ko je za šta odgovoran. Drago mi je što i vi ovo podržavate, gospođo kancelarka.
Na Majdanu je bilo mnogo demokratskih snaga, ali i fašista. Zapad je bio uključen direktno i indirektno.
Predlažemo uspostavljanje međunarodne istražne komisije. I mi, ali pre svega Ukrajinci, imamo pravo da saznamo šta se desilo na Majdanu i ko je za šta odgovoran
Ministar inostranih poslova Štajnmajer i ministri inostranih poslova Francuske i Poljske usaglasili su sporazum između [bivšeg predsednika Ukrajine, Viktora] Janukoviča i opozicije. Sada vi gospodine ministre inostranih poslova kažete da je Janukovič poništio taj sporazum svojim bekstvom. To nije tačno. Ljudi sa Majdana su ogromnom većinom odbili sporazum, a vi taj sporazum, gospodine ministre, niste ni zastupali na Majdanu.
Tek je posle odbijanja Janukovič napustio Kijev.
Zatim je sazvana sednica parlamenta na kojoj je usvojena odluka o njegovom zbacivanju sa 72.88 posto glasova. A ustav zahteva 75 posto. Sada gospodin [predsedavajući komiteta za inostrane poslove u Bundestagu, Norbert] Retgen i drugi govore: pa ne možete se u revoluciji strogo držati ustava. Neki procenat manje ili više... možete zaista sve. Ipak, Putin se pozvao na ustav i rekao: "Nije bilo ustavom propisane većine za smenu", i oslonio se na Janukoviča.
Štaviše, tokom glasanja su se po parlamentu šetali naoružani ljudi. To nije naročito demokratski. Na referendumu koji će se održati naredne nedelje na Krimu takođe će se okolo muvati naoružani vojnici. Ni to nije naročito demokratski.
Zanimljivo je da vi, gospođo kancelarka, tvrdite da je ukrajinskim ustavom zabranjen takav referendum. Kada taj ustav važi a kada ne? Nije na snazi za zbacivanje predsednika ali odjednom je na snazi za referendum na Krimu. Opredelite se: Da li prihvatate ukrajinski ustav u potpunosti ili samo neke njegove stavke kada vam odgovara? To je vrsta koju poznajem i ne volim.
Da li prihvatate ukrajinski ustav u potpunosti ili samo neke njegove stavke kada vam odgovara? To je vrsta koju poznajem i ne volim
Zatim je formirana nova vlast koju je smesta priznao Obama, kao i EU i nemačka vlada. Gospođo Merkel! Ukrajinski zamenik premijera, ministar odbrane, ministar poljoproivrede, ministar životne sredine, javni pravobranitelj - to su sve fašisti. Šef saveta za nacionalnu bezbednost je bio osnivač fašističke partije Svoboda. Fašisti zauzimaju značajne položaje i dominiraju, na primer, u sektoru bezbednosti. Kada bi se dokopali makar i delića vlasti, fašisti je nikada nisu dobrovoljno predavali.
Nemačka vlada bi makar tu trebalo da povuče granicu, posebno s obzirom na našu istoriju.
Kada je Slobodarska partija Jerga Hajdera ušla u austrijsku vladu, došlo je do zamrzavanja diplomatskih odnosa i sličnih mera. A prema fašistima u Ukrajini ne preduzimamo ništa? Svoboda održava bliske veze sa nemačkom ekstremnom desnicom NPD i drugim nacističkim partijama u Evropi. Vođa ove stranke, Oleg Tjahnibok, izgovorio je doslovce sledeće - citiram, morate čuti šta je rekao:
"Uzmite svoje oružje, borite se protiv ruskih, nemačkih, jevrejskih svinja i drugih štetočina."
Ponoviću. Taj čovek je rekao:
"Uzmite svoje oružje, borite se protiv ruskih, nemačkih, jevrejskih svinja i drugih štetočina."
Sprovode se napadi na Jevreje i levičare. I na sve to vi ne kažete ništa? Razgovarate sa tim ljudima iz Svobode? To je skandalozno. Moram vam to jasno reći.
Sada želite - i tako ste najavili - da nametnete sankcije ako nema drugog načina, kako kažete. Ali sankcije neće impresionirati Putina. Zaista, to će samo pogoršati situaciju. Bivši američki ministar inostranih poslova Henri Kisindžer je bio u pravu. Rekao je da sankcije nisu izraz strategije već izraz nedostatka strategije. To se odnosi i na rastući broj vojnih letova nad Poljskom i baltičkim republikama. Kakav je smisao toga?
Ukrajinski zamenik premijera, ministar odbrane, ministar poljoproivrede, ministar životne sredine, javni pravobranitelj - to su sve fašisti
Zamrznuti su bankovni računi Janukoviča i njegovih sledbenika, jer su navodno krali novac iz državnih fondova. Moje pitanje: Niste to znali ranije? Drugo pitanje: Zašto samo njihove račune? Šta je sa milijardama na računima oligarha koji podržavaju drugu stranu? Zašto tu ne preduzimate ništa? Zašto se sve radi samo jednostrano?
Diplomatija je jedino rešenje.
Prvo. Zapad mora priznati legitimne bezbednosne interese Rusije na Krimu koje je, uzgred, takođe priznao američki državni sekretar Keri. Za Krim se mora naći status sa kojim će moći da žive i Ukrajina i Rusija, i mi.
Rusiji se mora garantovati da Ukrajina neće postati članica NATO.
Drugo. Budućnost Ukrajine leži u povezivanju EU i Rusije.
Treće. U Ukrajini se mora pokrenuti proces razumevanja i pomirenja između istoka i zapada zemlje, možda kroz federalni ili konfederalni status, možda i kroz dvojno predsedništvo.
Krivim EU i NATO za činjenicu da se odnosi sa Rusijom do danas nisu istražili ni uspostavili. To se mora iz osnova promeniti.
U Evropi neće biti bezbednosti bez Rusije ili u suprotnosti sa njom, već samo sa Rusijom. Ako se ova kriza jednog dana reši, dobit može biti u tome da sve strane konačno ponovo počnu da poštuju međunarodno pravo.
Hvala.
Socialist Project, E-Bulletin No. 951, 19.03.2014. Prevela i prilagodila Milica Jovanović. (op.ur.)
