Svoju je karijeru mizoginiste i "pisca" Rosh počeo kao takozvani "pick up artist" (bukvalno: "umetnik" za kupljenje) sa užom specijalnošću "kupljenja" "riba"; nastavio je kreiranjem web-sajta ReturnOfTheKings.com, a zenit slave doživljava ovih dana. Za 6. je februar bio zakazan globalni susret pristalica ovog pokreta ali je par dana ranije jednim tvitom otkazan. Zahtev za legalizacijom silovanja mogao pročitati i kao zahtev za deregulacijom te izbacivnjem omraženog posrednika: pristankaUzrok otkaza globalnog zagrljaja podrške nije do kraja objašnjen: da li je organizator identifikovao nekakvu realnu opasnost, ili je procenio da bi skupovi mogli bili masovno zabranjivani od strane država u kojima su se imali održati ili se, pak, računalo da bi otkazivanje privuklo medijsku pažnju bolje nego održavanje - nejasno je. Ali jasno jeste da je, iako na prvi pogled neuspeh samog projekta, otkazivanje najavljenog skupa u isto vreme poslovni uspeh inicijatora ovog pokreta: on je globalno poznati mufljuz postao tek danas.
Mejnstrim mediji su se uhvatili najisturenije komponente, u nedostatku boljeg izraza, ideologije neomačizma: zalaganje za legalizaciju silovanja; ali objašnjenje da je sporna tačka to što se pokret zalaže za legalizaciju silovanja je i lakonska i nedovoljna, jer se ne sme zaboraviti da ni ostali implicitni zahtevi pokreta nisu ništa manje problematični: rekonstrukcija maskuline dominacije i žal za nekakvom navodno zasluženom a izgubljenom dominantnom društvenom pozicijom. Otuda i naziv web-sajta: povratak kraljeva, jer cilj ovog parapolitičkog pokreta je rekonstrukcija nekakve otete mitske ekonomske, političke, socijalne (i seksualne) moći.
No, dok u komentarima mejnstrim medija preovladava tek neefektivno zgražavanje nad pomenutim zahtevom za legalizaciju silovanja, u istom Valizadeh nije uradio ništa sem što je pratio diktat i trend snalaženja na tržištu, a novac je zaradio tako što je identifikovao tržišnu nišu a kupcima ponudio ono za čim su imali potrebuse trenutku orno radi i na potiskivanju temeljno ambivalentnog odnosa prema protagonistu: jer omražena je figura silovatelja, pogledana iz nešto drugačijeg rakursa, zapravo obožavana figura poduzetnika.
Valizadeh nije uradio ništa sem što je pratio diktat i trend snalaženja na tržištu, a novac je zaradio tako što je identifikovao tržišnu nišu a kupcima ponudio ono za čim su imali potrebu: okvir za ispredanje bajke o povratku nekakve izgubljenje dominantne društvene pozicije; bajke o tome kako su oni, eto, superiorni, a neki su im paraziti to, eto, oteli. Koliko je teško pomiriti dve gorepometute slike, pokazuje i činjenica da su se mediji sa podsmehom dograbili njegove fotografije u znojavoj majici dokazujući kao, eto, i nije toliko uspešan: ne bi li ga diskreditovali kao manijaka, morali su ga prvo izblamirati kao neuspešnog biznismena (jer poduzetnici se, valjda, ne znoje?).
Šta za Valizedaha sprema budućost, ostaje nejasno: da li će postati samo visokotehnologizovani silovatelj i opskurni internet fenomen ili će nam sutra držati poučna predavanja o preduzetničkom optimizmu, uzimanju stvari u svoje ruke, menjanju sveta i tržišnim perspektivama onih koji smeju i umeju. No, nivoi potisnutog su brojni, pa čak i činjenica da, ukoliko je sve na tržištu, onda je sve na tržištu, a to podrazumeva i tržište na kojem će se realizovati odnos ponude i potražnje raznih oblika i aparata seksizma kao i mehanizama za njegovo praktikovanje. Jer problem nije u predvodniku već u ideološkoj strukturi pokreta; pogledamo li pažljivije ostali sadržaj ove opskurne ideologije, konekcija sa Omražena je figura silovatelja, pogledana iz nešto drugačijeg rakursa, zapravo obožavana figura poduzetnikasavremenom ideologijom slobodnog tržišta i globalnim trendom rekonzervativizacije društva postaje čak i očiglednija - politički projekat je pretrpan evolucionim glupostima i baljezgarijama, superirornostima, marginalnim prednostima, preživljavanjima najuspešnijih, viktimizacijom marginalizovanih, državom koja koči lepe, pametne i uspešne i ostalim Ejn-randovskim lupetanjima i libertarijanskim drangulijama: u tom bi se smislu zahtev za legalizacijom silovanja mogao pročitati i kao zahtev za deregulacijom te izbacivnjem omraženog posrednika: pristanka. Kao što su siromašni sami krivi za siromaštvo, tako su žene krive za silovanje. Dakle, boljom analizom postaje jasnije da su pravi predvodnici rekonzervativizacije u biti oni koji su percipirani kao pravi ljudi budućnosti i zaslužni pripadnici vrlog novog sveta: slika originanog konzervativca, tako, više nije zatucani rednek iz nekakve Montane, već moderno odeveni hipster-preduzetnik. I barem znamo šta to ide u paketu sa zahtevom za implementaciju tržišta kao jedinog društvenog regulatornog mehanizma: u tom će slučaju silovanje sigurno naći svoj tržišni uspeh. Mada, donekle je stvar i u estetici: sirotinja treba da bude i jebana.
