Svetski vrh zajednice klimatskih naučnika u novembru je objavio svoje poslednje upozorenje da se klimatska kriza ubrzano pogoršava na mnogim poljima, i da moramo prestati sa zagađujućim načinima proizvodnje energije ako želimo da imamo šansu da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena.
Nauka kaže da je rizik od nekontrolisanih klimatskih promena sve veći. Zaista, već smo svedoci posledica klimatskih promena: sve češće poplave, oluje, suše i podizanja nivoa mora već uzrokuju uništavanje. Širom sveta ljudi i zajednice plaćaju cenu nastavka nedelovanja naših vlada svojim egzistencijama i životima, a taj trend će se najverovatnije značajno povećati u budućnosti.
Moramo izvršiti uticaj na naše vlade i provoditi pravi demokratski nadzor nad energetskom tranzicijom, tako da potrebe i interesi ljudi i planete imaju prednost nad privatnom dobiti Činjenica je da naš trenutni energetski sistem – način na koji proizvodimo, distribuiramo i trošimo energiju - neodrživ, nepravedan i da šteti zajednicama, radnicima, okolišu i klimi. Emisije gasova pri proizvodnji energije su glavni pokretači klimatskih promena a ti sistemi ne uspevaju da osiguraju osnovne energetske potrebe milijardi ljudi na globalnom jugu.
"Pozivamo ljude da se pridruže globalnom pokretu za klimatsku pravdu, koji dobija na snazi i integriše aktivnosti na lokalnom, nacionalnom i UN nivou."
Glavni svetski izvori energije poput nafte, gasa i uglja razaraju zajednice, njihovu zemlju, njihov vazduh i vodu. To rade i ostali izvori energije poput nuklearne energije, industrijskih agrogoriva i biomase, mega-brana i reciklaže otpada. Niti jedan od tih destruktivnih izvora energije nema ulogu u našoj energetskoj budućnosti.
Postoje prava rešenja klimatske krize. Ona uključuju zaustavljanje fosilnih goriva, izgradnju održivih energetskih sistema koji su na nivou zajednice, značajno smanjenje emisije ugljendioksida, transformaciju našeg prehrambenog sistema i zaustavljanje krčenja šuma.
Sigurno je da je održivi energetski sistem bezbedan po klimu, koji zadovoljava osnovne potrebe za energijom svih i poštuje prava i različite načine života zajednica širom sveta moguć: energetski sistem u kojem proizvodnja i korišćenje energije održava sigurnu i čistu životnu okolinu, i zdrave i uspešne lokalne ekonomije koje pružaju bezbedna, dostojanstvena i sigurna radna mesta i egzistenciju. Takav energetski sistem biće Bogate zemlje i dalje nastavljaju da smanjuju svoje obveze u borbi protiv klimatskih promena temeljen na demokratiji i poštovanju ljudskih prava.
Da bi se to ostvarilo hitno moramo ulagati u lokalnu, pristupačnu i bezbednu energiju za sve, i smanjiti energetsku zavisnost, tako da ljudima ne treba puno energije kako bi zadovoljili svoje osnovne potrebe i živeli dobrim životom.
Takođe moramo prekinuti nove destruktivne energetske projekte i ukinuti postojeće destruktivne izvore energije; moramo se uhvatiti u koštac sa trgovinskim i investicijskim pravilima koja stavljaju kao prioritet potrebe korporacija nad potrebama ljudi i okoliša.
Dakle, ciljevi su postavljeni, i vreme je da se deluje odmah ka tranzicijskom razdoblju u kojem se prava ugroženih zajednica i radnika poštuju a njihove potrebe podmiruju tokom trajanja te tranzicije.
A kako naše vlade rešavaju problem? U 20 godina pregovora UN-a o klimatskim promenama, nismo zaustavili klimatske promene, pa čak ih ni usporili. Predlozi, dati od strane naših vlada, su sada uglavnom prazna lažna rešenja, koja uključuju i proširenje tržišta uglja, i rizičnu metodu Vlade industrijski razvijenih zemalja zanemaruju svoju odgovornost za sprečavanje klimatskih katastrofa, a njihove pozicije na globalnim klimatskim pregovorima sve češće pokreću uski ekonomski i finansijski interesi bogatih elita i multinacionalnih korporacija zvanu Redd (smanjenje emisija usled krčenja i propadanja šuma), koji neće sprečiti klimatske promene, već će ugroziti siromašne i autohtone zajednice, dok će praviti novac velikim korporacijama.
Nedelovanje naših vlada je očigledno: nisu uspele da stvore jak i pravedan sporazum o klimi u UN-u za 20 godina a njihovi mali koraci u Limi nas ne vode u pravom smeru. Razlog tome je što su, nažalost, klimatski pregovori u UN-u masovno ugroženi jer su korporativni zagađivači koji finansiraju i stvaraju prljavu energiju zapravo u pregovaračkim dvoranama i drže vlade u džepovima.
Velike korporacije i zagađivači lobiraju da bi potkopali šanse za postizanje klimatske pravde putem UNFCCC. Veliki deo tog uticaja vrši se u državama članicama pre nego što njihove vlade uopšte pokrenu klimatske pregovore, a pregovorima prisustvuju i stotine lobista iz korporativnog sektora koji pokušavaju da osiguraju da svaki sporazum radi u interesu krupnog kapitala radije nego u interesu ljudi i klimatske pravde. Ako želimo ikakav konkretan dogovor koji će zaustaviti klimatske promene za dobrobit svih, moramo zaustaviti korporativno preuzimanje klimatskih pregovora UN-a od strane korporativnih zagađivača.
Tu je i pitanje istorijske odgovornosti. Najbogatije i najrazvijene zemlje su odgovorne za većinu emisija ugljenika, dok u njima živi svega 15 posto svetske populacije. One ispuštaju najveći udeo gasova staklene bašte prisutnih u atmosferi danas, mnogo više nego što bi bilo fer. One pod hitno moraju ozbiljno srezati emisije gasova i dati najviše novca ako će zemlje deliti odgovornost za sprečavanje katastrofalnih klimatskih promena.
Naravno, borba protiv klimatskih promena i izbegavanje klimatskih katastrofa iziskuje akciju svih zemalja. Ali odgovornost države da preduzme mere mora odražavati njenu istorijsku odgovornost za stvaranje problema i njenu sposobnost da deluje. Iako emisije industrijskih zemalja poput
Ako želimo ikakav konkretan dogovor koji će zaustaviti klimatske promene za dobrobit svih, moramo stati na put korporativnom preuzimanju klimatskih pregovora UN-a od strane tih istih korporativnih zagađivača.
Kine, Indije, Južne Afrike i Brazila brzo rastu, ti narodi imaju mnogo manji istorijski doprinos promeni klime u ukupnom poretku od bogatih razvijenih zemalja, a njihove emisije po stanovniku i dalje su znatno niže.
Vlade industrijski razvijenih zemalja zanemaruju svoju odgovornost za sprečavanje klimatskih katastrofa, a njihove pozicije na globalnim klimatskim pregovorima sve češće pokreću uski ekonomski i finansijski interesi bogatih elita i multinacionalnih korporacija. Ti interesi, vezani za privredne sektore koji su odgovorni za zagađenje i koji profitiraju od lažnih rešenja za klimatske krize poput trgovanja ugljem i fosilnim gorivima, ključne su sile koje stoje iza globalnog nedelovanja.
Ove godine u Limi postoje veliki planovi za proširenje tržišta ugljenika. Friends of the Earth International tvrde da je tržišta ugljenika lažno rešenje za klimatsku krizu, i da su bogate zemlje oslobođene od krivice te da one ne rešavaju klimatske krize. Širenja tržišta ugljenika pogoršaće klimatske promene i izazvati dalju štetu za ljude širom svijeta, a doneće ogromne profite za zagađivače. Klimatski razgovori UN-a trebalo bi da budu u cilju stvaranja napretka u sprovođenju sporazuma koje su svetske vlade potpisale još 1992. godine da bi zaustavile opasne klimatske promene koje čovek izaziva. Sporazum priznaje da su bogate zemlje u najvećoj meri prouzrokovale problem klimatskih promena i da one treba da preuzmu vodeću ulogu u njegovom rešavanju, i da osiguraju sredstva za siromašnije zemlje kao otplatu svojih klimatskih dugova.
Ali vlade razvijenih zemalja vrlo malo drže do ispunjavanja tih obveza, a vreme ističe. Štaviše, bogate zemlje i dalje nastavljaju da smanjuju Klimatski pregovori u UN-u masovno su ugroženi jer su korporativni zagađivači koji finansiraju i stvaraju prljavu energiju zapravo u pregovaračkim dvoranama i drže vlade u džepovima svoje obveze u borbi protiv klimatskih promena i demontiraju čitav okvir za povezivanje zarad smanjenja ispuštanja gasova staklene bašte, bez kojeg nemamo šanse da izbegnemo katastrofalne klimatske promene.
U UN-u, bogate razvijene zemlje moraju preuzeti svoju istorijsku odgovornost usvajanjem hitnih i dubokih rezova emisija u skladu sa naukom i pravdom, bez lažnih rešenja poput trgovine ugljenikom, i bez korišćenja drugih zakonskih rupa.
Oni takođe moraju otplatiti svoj klimatski dug siromašnijim zemljama u razvoju, tako da one mogu učestvovati u borbi protiv klimatskih promena. To znači prenošenje odgovarajućih javnih finansija i tehnologije zemljama u razvoju, tako da one mogu graditi istinski održive ekonomije nezavisne od prerade ugljenika, i da se mogu prilagoditi klimatskim promenama te primati naknadu za nepopravljive gubitke i štetu. To će pomoći da se osigura bezbedna klima, više sigurnih života, više radnih mesta i čistu energiju pristupačnu za sve.
Za sada, razgovori u UN i dalje ide u pogrešnom smeru, sa slabim i neobvezujućim obećanjima i nedovoljnim finansiranjem od strane razvijenih zemalja, i sa ogromnim oslanjanjem na lažna rešenja poput trgovanja uljenikom. Nažalost, ako se klimatski pregovori u UN-u nastave na isti način, bilo kakav dogovor na klimatskim pregovorima UN-a u Parizu iduće godine neće učiniti ono što od njega traže nauka i klimatska pravda. Da bi se postigao pravno obvezujući ugovor na temelju potrebnih rezova, što nam nauka govori, naše vlade moraju slušati one pod uticajem klimatskih promena, a ne korporacije, koje, po definiciji rade na povećavanju profita, a ne na sigurnijoj klimi.
Sprečavanje klimatskih promena i potencijalnog kolapsa ekosistema neophodnih za život na globalnom nivou zahteva dugoročno razmišljanje, hrabre vođe i masovni narodni pokret. Moramo izvršiti uticaj na naše vlade i provoditi pravi demokratski nadzor nad energetskom tranzicijom, tako da potrebe i interesi ljudi i planete imaju prednost nad privatnom dobiti. A u središtu tog pokreta treba biti klimatska pravda - delovanje na klimatske promene koje je radikalno, koje preispituje sistem koji je doveo do klimatskih katastrofa, i koje se bori za fer rešenja koje će koristiti svim ljudima, a ne samo pojedinim.
To se već događa. U septembru smo videli goleme mobilizacije širom svijeta, sa stotinama hiljada ljudi koji marširaju i akcijama na svim kontinentima, uključujući i 400 000 ljudi na ulicama Njujorka. A na najnovijim UN razgovorima u Limi, vidimo ljude iz svih sfera života - autohtono stanovništvo, društvene pokrete, mlade ljude, poljoprivrednike, ženske pokrete – iz Perua, Latinske Amerike, i iz celog sveta koji dolaze na Narodni samit da bi zajednički artikulirali narodne zahteve i narodna rešenja za klimatske promene.
No, moramo još mnogo rasti i mnogo ojačati. Pozivamo ljude da se pridruže globalnom pokretu za klimatsku pravdu, koji dobija na snazi i integriše aktivnosti na lokalnom, nacionalnom i UN nivou. Rešenje klimatske krize je ostvarivo i ono je u našim rukama.
Članak je originalno objavljen na portalu Common Dreams, uoči klimatskog summita u Limi, koji se održava ovih dana. Autorica, Jagoda Munić, predsjednica je Friends of the Earth International. (op.ur.)