I nuklearka i termoelektrana!

Hr­vat­ska do 2020. go­di­ne tre­ba sa­gra­di­ti je­dnu nu­kle­ar­nu elek­tra­nu sna­ge 1000 ­megawata i je­dnu ter­mo­e­lek­tra­nu na ­ugljen sna­ge 600 ­megawata ka­ko bi uz po­sto­je­će elek­tra­ne i one ko­je su u fa­zi gra­dnje za­je­dno s obno­vlji­vim izvo­ri­ma ener­gi­je za­do­vo­lji­la po­tre­bu za elek­tri­čnom ener­gi­jom. Za­klju­čak je to do­ku­men­ta Stra­te­gi­ja i na­do­gra­dnja stra­te­gi­je ener­get­skog ra­zvo­ja Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske či­ju je izra­du na­ru­či­lo Mi­ni­star­stvo go­spo­dar­stva. Stra­te­gi­ju je jučer u Za­gre­bu pred­sta­vio pot­pred­sje­dnik Vla­de i mi­ni­star go­spo­dar­stva Da­mir Po­lan­čec ko­ji je re­kao da se u slje­de­ćih 10 go­di­na u ener­get­ski se­ktor pla­ni­ra in­ve­sti­ra­ti oko 10 mi­li­jar­di eu­ra. Stra­te­gi­ju ener­get­skog ra­zvo­ja izra­di­li su stru­čnja­ci EKON­NERG-a, Fa­kul­te­ta elek­tro­te­hni­ke i ra­ču­nar­stva, Ru­dar­sko-ge­o­loško-naf­tnog fa­kul­te­ta, Eko­nom­skog in­sti­tu­ta te AF Gro­up iz Šved­ske i IPA-e iz V. Bri­ta­ni­je. U do­ku­men­tu su pre­zen­ti­ra­na tri sce­na­ri­ja bu­du­će pro­i­zvo­dnje elek­tri­čne ener­gi­je - pla­vi, ze­le­ni i bi­je­li. Ze­le­ni i bi­je­li sce­na­rij pre­dvi­đa­ju gra­dnju nu­kle­ar­ne elek­tra­ne, dok pla­vi sce­na­rij pre­dvi­đa gra­dnju dvi­ju ter­mo­e­lek­tra­na na ugljen i jedne ter­mo­elek­tra­ne na plin. Po­lan­čec je u izla­ga­nju ustvr­dio da gra­dnja nu­kle­arke i ter­mo­e­lek­tra­ne na ugljen ne ­smi­je bi­ti ba­uk. Na­da­lje je na­gla­sio ka­ko je ci­je­na ener­gi­je iz nu­kle­ar­ke da­le­ko je­fti­ni­ja od one iz ter­mo­e­lek­tra­na­ ili iz obno­vlji­vih izvo­ra ener­gi­je. Ia­ko je svo­jim na­stu­pom oda­vao do­jam da se sla­že sa sta­vom stru­čnja­ka o po­tre­bi gra­dnje nu­kle­ar­ke, ipak po­dr­ža­va stav HDZ-a i pre­mi­je­ra Sa­na­de­ra ko­ji su se izja­sni­li pro­tiv njezi­ne gra­dnje. Po­tpu­no po­dr­ža­vam stav stran­ke oko ovog pi­ta­nja, rekao je no­vi­na­ri­ma na­kon pre­zen­ta­ci­je pot­pred­sje­dnik Vla­de. Po­lan­čec oče­ku­je da će u si­je­čnju Vla­da usvo­ji­ti Stra­te­gi­ju i odlučiti je li nuklearka potrebna ili ne. Zatim do­ku­ment odla­zi u Sabor. Polančec oče­ku­je da će gra­dnju ener­get­skih obje­ka­ta fi­nan­ci­ra­ti pri­va­tni ka­pi­tal, ali ne isklju­ču­je da će di­je­lom bi­ti uklju­čen HEP i Pli­na­cro. Preispitivanje projekta Družba Adria Među projektima u plin­skom sustavu Polančec ističe povezivanje s ma­đarskim plinskim sus­ta­vom preko Donjeg Mi­holjca, ubrzanje aktiv­­nosti za gradnju LNG terminala, mogućnost priključka na novi pravac na jad­ran­sko-jonskoj trasi i time mogućnost dobave plina i iz Kaspijske regije, grad­njom dvaju novih skla­dišta plina (Okoli 2 i Beničanci). U naftnom sektoru izdva­ja potrebu što skorije modernizacije rafinerija, projekt PEOP (naftovod koji bi omo­gu­ćio transport nafte iz Kaspijske regije preko Rumunjske, Srbije, Hrvatske do Italije), te preispitivanje projekta Družba Adria.