Novinaru Slobodanu Vaskoviću otkazan je angažman u TV Magazinu 60 minuta na Federalnoj televiziji zbog video-snimka u kojem ispituje preplašenog Srebreničana o Naseru Oriću, nakon što su srpske jedinice ušle u Srebrenicu.
Snimak, koji je u ponedeljak objavio portal plbih.org, napravljen je 12. jula 1995. godine, dan nakon što je pala Srebrenica, odakle je Vasković u to vreme izveštavao kao novinar SRNA-e. Na sirovom i nemontiranom snimku vide se Vasković i novinar Srpske radio-televizije Snježan Lalović koji na već poznat huškački način ispituju Srebreničana Abdulaha Purkovića, nalažući mu da kaže kako je ''Srebrenica oslobođena od mudžahedina'', te da je Naser Orić ubijao Bošnjake.
U razgovoru za TV 1, Bakir Hadžiomerović, urednik 60 minuta, kaže da je prekinuo saradnju sa Vaskovićem pre mesec dana, kada je saznao da taj snimak postoji, ali ga, kako ističe, nije video sve dok snimak nije dospeo u javnost.
''Da, vidio sam sve. Snimka je jednostavno strašna'', naveo je Hadžiomerović, dodavši da je odluka o prekidu angažmana sa Vaskovićem donesena uz suglasnost uprave, te da nije siguran što bi oni učinili da su već pre mesec dana videli snimak.
Za angažman Slobodana Vaskovića u Srebrenici se znalo sve ove godine, jedan od ova dva snimka je već bio dostupan javnosti i nije tajna da je Vasković bio Karadžićev novinar u vreme rata. Ni on sam to nije poricao, iako se krio iza činjenice da su svi novinari to radili, a da se samo njega progoni, što u kontekstu njegovih kritičkih tekstova o režimu Milorada Dodika, jeste tačno.
„Najveća greška koju sam počinio je definitivno bliskost sa SDS-om, koju ja nisam ni krio. Bili su i drugi, koji danas više nisu, ali to ne smatram nikako opravdanjem. To su činjenice. To je mrlja koja će me zauvijek kaljati. Sad, mogu se ja kajati ili ne, to je manje bitno. Samo znam da je više nikada neću ponoviti", svojevremeno je izjavio u intervjuu Danima.
Jednako tako, drugi, agresivniji novinar sa snimka, Snježan Lalović je poznat po ulozi u ratnoj propagandističkoj mašineriji Radovana Karadžića. Lalović je tada bio novinar SRT-a, Srpske radiotelevizije, danas Radiotelevizije Republike Srpske. Rođen je, kao i Vasković, u Sarajevu, 1960. godine, gde je živio do 1992. godine, završio žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka i radio kao novinar na tadašnjem Radiju Sarajevo.
U filmu Bore Kontića Godine koje su pojeli lavovi Snježan Lalović je jedan od sagovornika, kao predstavnik propagandističke mašinerije RS, koji na pitanje da li se kaje zbog svega što je uradio, odgovara da ne i da bi sve uradio jednako kada bi imao priliku. Lalović danas radi na RTRS, urednik je dokumentarnog programa, što, obzirom da kuću vodi čovek koji se hvali četništvom, nije nikakvo iznenađenje.
Slučaj Vaskovića i Lalovića je opštepoznat, ono što je ozbiljno problematično jeste činjenica da je u BiH, gde se jezik mržnje vratio u medije brzinom svetlosti poslednjih dve godine, ovakav način izveštavanja i danas prihvatljiv, a ljudi koji su bili prva pera ratnohuškačke propagande danas su uzori studentima i mladim novinarima. Neki od njih, poput Smiljka Šagolja im predaju to isto novinarstvo.
Vasković, poznat po kritičkim tekstovima protiv režima Milorada Dodika, više nije angažovan u medijima, no Lalović, Davidović i ostali huškači i te kako jesu, a to je problem koji treba rešavati.
